Оптичко влакно, скраћено за оптичко влакно, је влакно направљено од стакла или пластике које делује као алат за пренос светлости. Принцип преноса је "потпуна рефлексија светлости".
Сићушно влакно је обложено пластичном јакном која му омогућава да се савија без ломљења. Типично, предајник на једном крају оптичког влакна користи диоду која емитује светлост (ЛЕД) или ласер за пренос светлосних импулса до влакна, а пријемник на другом крају влакна детектује импулсе користећи фотоосетљиви елемент.
У свакодневном животу, оптичка влакна се користе за пренос информација на велике удаљености јер је губитак проводљивости светлости у оптичким влакнима много мањи од губитка струје у жицама.
Обично се бркају термини оптичко влакно и оптички кабл. Већина оптичких влакана мора бити обложена са неколико слојева заштитних структура пре употребе, а обложени кабл се назива оптички кабл. Заштитни слој и изолациони слој спољашњег слоја оптичког влакна могу спречити оштећење оптичког влакна из околног окружења, као што су вода, ватра, струјни удар итд.
Оптички кабл се дели на: омотач кабла, арамидно влакно, тампон слој и оптичко влакно. Оптички и коаксијални каблови су слични, само без мрежастог штита. У центру је стаклено језгро где светлост путује.
У вишемодном оптичком влакну, пречници језгра су две врсте, 50 μм и 62,5 μм, који су отприлике еквивалентни дебљини људске косе. Пречник језгра једномодног влакна је 8 μм ~ 10 μм, а обично се користи 9/125 μм. Језгро је окружено стакленим омотачем са нижим индексом преламања од језгра, опште познатом као облога, која задржава светлост унутар језгра. Са спољашње стране је танка пластична јакна, или премаз, који штити облогу. Оптичка влакна су обично повезана и заштићена омотачем. Језгро влакна је обично двослојни концентрични цилиндар од кварцног стакла са малом површином попречног пресека, који је крт и лако се ломи, па је потребан спољни заштитни слој.